Postoji trenutak na svakom usponu kada čovek počne da preispituje sve svoje životne odluke. Na Stolovima taj trenutak stiže rano i traje dugo.
Prvo dobra vest: gore je stvarno lepo. Loša vest: to se saznaje tek posle. Uspon je dugačak taman toliko da uspete da se posvađate sam sa sobom, pomirite, pa se posvađate ponovo.
Faza prva: optimizam
Prvih dvadeset minuta je uvek divno. Sveže je, noge rade, i čovek pomisli da je možda konačno u formi. Ovo je najopasniji deo izlaska, jer se tu donose sve pogrešne odluke — na primer, da se krene tvrđim prenosom „dok ide".
Iskusniji vozači ovu fazu prepoznaju i namerno je ignorišu. Krenu sporije nego što mogu, na lakšem prenosu, i puste da ih pretekne onaj koji će se za četrdeset minuta odmarati u hladu i objašnjavati kako mu „nešto danas ne ide".
Faza druga: pregovaranje
Negde na sredini uspona počinje pregovaranje. Prvo sa sobom („do one bukve pa pauza"), pa sa biciklom („možda je menjač kriv"), pa sa geografijom uopšte („ko je uopšte odlučio da planina ide baš ovuda").
Tehnički gledano, ovo je trenutak kada telo prelazi iz jednog režima u drugi i kada šećer iz doručka počinje da se privodi kraju. Rešava se hranom pre nego što zatreba: gutljaj i zalogaj na svakih dvadesetak minuta, a ne jedan veliki obrok kad već padne mrak pred očima.
Šala na stranu — ovo je stvarno najčešća greška rekreativaca. Glad na biciklu ne dolazi postepeno, dolazi kao zid, i posle njega nema brzog oporavka.
Goč je ljubazniji domaćin
Šumski putevi su široki, podloga je mekša, i postoji realna šansa da stignete do vrha a da vam pritom neko ne objašnjava kako je „ovo lakši deo". Nagib je ravnomerniji, pa se ritam drži lakše, a hlad je skoro ceo dan.
Za trening izdržljivosti Goč je zahvalniji, jer dozvoljava da se vozi dugo bez tehničkih prekida. Za trening tehnike je bolji Stolovi, jer tera na stalno donošenje odluka.
Ozbiljno: zašto je kombinacija dobra za trku
Stolovi daju visinsku razliku i tehnički zahtevne deonice sa kamenom i korenjem, a Goč daje brze prelaze na kojima se nadoknađuje vreme. Ko dobro procenom rasporedi snagu, tu dobija minute.
To je i razlog zašto ovakav teren razdvaja vozače bolje od bilo kog ravnog kruga. Na ravnom pobeđuje najjači; ovde pobeđuje onaj koji je najbolje procenio koliko sme da potroši i gde.
Za timsku trku to znači još jednu stvar: vozač ne vozi za sebe. Pet minuta uštede na spustu ne vrede ništa ako se stigne na smenu sa nogama koje ne drže.
Praktično, ako izađete
Voda: više nego što mislite da vam treba. Uvek. Na Stolovima gore nema gde da se dopuni, a po vrućini se dva litra popiju brže nego što izgleda.
Vreme: proverite prognozu za planinu, ne za grad. Razlika u temperaturi je često pet do deset stepeni, a oluja se na grebenu vidi kasno.
Vidljivost i orijentacija: snimljena mapa na telefonu i napunjena baterija. Šumski putevi liče jedan na drugi, a mrak u šumi dolazi sat vremena pre nego u gradu.
Zvanične trase objavljujemo kada budu potvrđene. Do tada, ako izađete na Stolove, ponesite više vode nego što mislite da vam treba. Rekli smo već — i ponovićemo.
